Magija

Ime ‘gnostici’, kako tumači engleski istraživač E.A.Volis Badž, obično se daje grupi religioznih sekti koje su delovale u zapadnoj Aziji i Egiptu u vremenskom periodu izmedu 250. godine pre naše ere i 400 godine naše ere. Sve one su posedovale visoka duhovna tajna znanja, koja su po poreklu i karakteru bila transcendentalna, to jest – natprirodna.
Načela nekih gnostičkih sekti potiču iz drevne Indije, a do Sirije, Egipta i Grčke, putovala su sa prvim budističkim izaslanicima i misionarima.
Gnostici su, kao uostalom i narodi sa kojima su živeli, usvojili upotrebu amajlija, a cilj im je bio da pomoću njih obezbede znanje božanskog karaktera i zaštitu Boga, JEDNOG JEDINOG, koji je u sebi obuhvatao sve vrednosti i moći na ovom i na onom svetu. Istraživanja pokazuju da su gnostici pridavali veliki značaj imenima Bogova i anđela. Na svim svojim amajlijama upisivali su najznačajnija Imena i Reči Moći, koji su ih štitili od zlih duhova i gospodara mraka. Za gnostike je izuzetan značaj imalo sedam samoglasnika, pa se oni u različitim kombinacijama pojavljuju na svim amajlijama, ali su jednak značaj pridavali i Davidovoj zvezdi i Solomonovom pečatu koji čine prava čuda.