U zapadnim društvima gatare ne uživaju poštovanje kakvo imaju vračevi. Međutim, svojim različitim metodama predskazivanja u javnosti izazivaju radoznalost, strah, verovanje i želje. Može se reći da njihova rastuća popularnost odražava realni porast lakovernosti i praznoverja masa. Izgleda da postoji više ‘fatalistički’ nastrojenih osoba nego što se misli, kojima je potrebno da se obraćaju vidovnjacima da bi doneli neku odluku – ili da bi izbegli neprijatnosti savremenog života.
Bilo kako bilo, te lakovernosti potvrđuju postojanje, a često i procvat i blagostanje vračara u našem društvu. Vidovnjaci očigledno postoje zato što ljudi veruju u njih i njihove moći. Mada deluju u različitim svetovima, njihov rad je zapravo svuda identičan. Efekti tog rada potiču od straha, i to, ponekad, od straha od smrti. Retki su skeptici koji mogu da kažu da ne veruju u prognozu vidovnjaka, naročito kada je reč o njihovoj ličnoj budućnosti, predviđanju njihove ili smrti nekog bliskog rođaka.
Proučavano je ponašanje članova plemena prema žrtvi. Najpre je konstatovano začuđujuće odsustvo podrške. ‘Ukleti’ postaje odbačen, ponekad ga čak smatraju ‘posvećenim’ ili ‘tabuom’ – drugačijim od ostalih. Javlja mu se osećanje potpune napuštenosti od koje može pobeći samo u smrt. Dok se nalazi u stanju hipersenzibilnosti, surovo i neprijateljsko držanje saplemenika samo pojačava njegovu opsednutost smrću. U njemu se polako gasi volja za životom, prestaje da jede, slabi, i na neki način doprinosi svojoj izolaciji. Drugim rečima, postaje ono što drugi žele da bude i aktivno učestvuje u nekoj vrsti samoubistva.
Druga reakcija zajednice se manifestuje u časovima koji prethode smrti. Društvena grupa tada, reklo bi se, pristupa svojim pogrebnim ritualima, a majstor ceremonije, koji je ponekad najbliži rođak žrtve, kida poslednje niti koje su je vezivale za svakodnevni život, uvodeći ga u ‘svet mrtvih’ uz prećutnu saradnju umirućeg…

POSTOJI LI OBJAŠNJENJE?

Jedno od objašnjenja vudu smrti bilo bi – verovanje. Uzmimo na primer Indijance i njihovo magijsko verovanje u totem, Svi indijanci iz plemena ‘Crne noge’ veruju (zahvaljujući svom vraču) da će umreti ako dodirnu svoj totem. A to se i dešava ukoliko ga neko dodirne. U ratu, napadne ih pleme Sijuksa, pobedi ih, nalože vatru od njihovog totema i – njima ništa. Oni u magiju totema ‘Crnih nogu’ ne veruju. A, vudu vračevi? da li je moguć proces materijalizacije negativnih misli nekog vudu vrača? I jeste i nije. Kada jeste? Kada su svi članovi njegovog plemena indoktrinirani zabludom da vudu mag može da ih ubije kad god hoće. Ako oni u to poveruju on će i te kako moći to da izvrši. Ali ako taj vudu mag sretne neku osobu koja u to ne veruje i nema indoktrinaciju o značenju tog rituala, uzalud mu svi njegovi rekviziti i rituali.
Suština je da smo mi ti koji izvršavamo sve ono unutar bioenergetskog sistema, jer u njemu postoje dve komponente koje se ponašaju potpuno i vrlo različito. Bioenergetska komponenta sugestije napušta jedan sistem i dolazi do drugog, sugeriše mu da shvati nešto onako kako vudu mag to razume. Ali, postoji i druga bioenergetska komponenta jako moćna koja se zove autosugestija. Ona nikada ne napušta sistem i zadužena je za sve što se događa unutar sistema i ako hoćete da taj sistem izlečite, ili ubijete, morate mu pokrenuti autosugestiju. Ona je najmoćniji vudu mag među svim magovima i njena energija je svemoguća.