LEČENJE KOSOM
Upotrebi sve što ima efekta i ne učini nikome zlo, osnovno je pravilo magije. Uostalom, svaki onaj koji zloupotrebljava magiju može i sam da očekuje vrlo teške posledice, bar u nekom drugom životu, kažu stručnjaci za ovu oblast.
Inače, od svih predmeta koji se u magiji koriste najzastupljeniji su zubi, nokti, kosa i kosti.
KOSA – Vračanje i magija oduvek su se koristili misterioznom snagom kose. Veruje se da ona u sebi sadrži vibracije iz celog tela i da lako odaje psihičko stanje osobe. Dakle, kao i oči, i kosa je ogledalo duše. Veliki deo čovekove energije je smešten baš u kosi, pa je ona zrači i nakon fizičkog umiranja. Poznato je da nokti i kosa umrlom rastu i posle smrti. Magovi upravo zbog toga tvrde da se pomoću kose i noktiju može održavati kontakt sa mrtvima, zahvaljujući vibracijama nakupljenim u njima. Otuda se nokti i pramenovi mrtvih nose kao amajlije.
U pojedinim krajevima sveta, ljudi nose pramenove kose svojih najbližih urlih rođaka. Zahvaljujući energiji kondenzovanoj u vlasima, kosa uz pomoć magijske snage emituje uticaj dobra ili zla. Zato, svaki onaj ko se odluči na ovakvu amajliju, mora biti siguran da li je osoba čiju kosu nosi sa sobom bila dobra ili zla.
Običaj i tabui u vezi sa kosom vrlo su različiti. Polazeći od one narodne da se klin klinom izbija, ljudi veruju da pas koji vas je jednom ujeo, neće to ponoviti ako nosite sa sobom malo njegove dlake. U Škotskoj, na primer, U Devenširu, postoji verovanje da se veliki kašalj leči uz pomoć kose. Malo kose obolelog stavi se u hleb i da psu da to pojede. Ako se, kaže verovanje, životinja zakašlje dok jede, bolest prelazi na nju. Magijsko izlečenje moguće je, poručuju magovi, postići uz pomoć magije samo ako se u nju veruje. U narodu je takođe prisutno verovanje da se kosa može upotrebiti protiv neprijatelja. U nekim krajevima sveta veruje se da kosa pokojnika zakopana ispod komšijskog praga izaziva malariju.
Australijanci, opet, veruju da kosa muškarca deluje na plodnost žene, ukoliko dodirne njeno telo. Isto dejstvo imaju i povezi ratnika, koji se prave od kose mrtvih boraca.
Poznata su plemena, pa i čitavi narodi među kojima vlada verovanje da kosu i nokte treba brižljivo čuvati u kući. Neki ih čak zakopavaju, kako ne bi došli do ruku neprijatelja. Irci idu toliko da veruju da Bog tačno zna koliko vlasi ima na svakoj ljudskoj glavi, pa ih zato sve treba čuvati do sudnjeg dana.
Brojni magovi tvrde da nije priroda tek tako slučajno oko korena svake vlasi smestila tri do pet nervnih završetaka. Uz pomoć kose se i čuje. Primer su mačke koje se nakostreše kad ih neki zvuk uznemiri.
Neka plemena žive u uverenju da odseći ratniku kosu znači prizvati njegovu skoru smrt. Uostalom, kad je Dalila Samsonu odsekla kosu, on je izgubio svoju neverovatnu snagu. U Evropi, opet, dugo se verovalo da se i snaga raznoraznih magova i veštica čuva u njihovoj kosi. Stari zapisi svedoče da su vešticama sekli kosu, posle čega su i same verovale da su izgubile moć, pa su priznavale svoja nečasna dela.
Stari Rimljani su verovali da će vojnik, ukoliko odseče kosu pre bitke, biti u borbi zarobljen. Englezi novorođenčetu ne šišaju kosu sve do prvog rođendana. jevreji veruju u mogućnost da demoni uđu u kosu. Takođe je poznato i verovanje da nokte i kosu ne treba seći u vreme Punog Meseca, jer bi se time, baš tada kad ima toliko mnogo dobrih vibracija, zaustavio rast čovekovog tela. Loši efekti se, po verovanju, mogu neutralisati ako se na odsečenu kosu pljune. U tom slučaju neprijatelj, ako bi došao do nje, ne bi mogao da je zloupotrebi.
Napred pomenuto verovanje da je u kosi sadržana energija onog kojemu je ona pripadala, dovodi do dileme da li je sasvim bezazleno nositi perike. Oni koji se bave magijom tvrde da nije svejedno da li je vlasnik kose od koje je napravljena perika bio dobar ili zao čovek. Njegove osobine – dobre ili loše, prenose se na osobu koja nosi nečiju kosu. Zato oni, kao sigurnije i bezopasnije rešenje, predlažu veštačku periku, ukoliko je ona nekome zaista potrebna. Osim toga, tvrde oni koji veruju da su ovladali magijom, da mogu da osete da li se radi o dobroj ili lošoj energiji koncentrisanoj u nečijoj kosi, od koje je napravljena perika.
KONTAKT SA SOPSTVENOM LOBANJOM
ZUBI – Oni su takođe vrlo važan predmet u magiji. Da nisu tretirani kao vrlo moćno magijsko sredstvo, ne bi poglavice i vladari, kao pod obavezno, nosili nakit napravljen od zuba. Nekada davno ljudi su posebno verovali u veliku moć očevog ili majčinog zuba i smatrali su da ga je dobro imati uz sebe. Verovalo se da osoba koja poseduje zube svojih roditelja može da komunicira sa njima, to jest sa njihovim duhovima.
U nekim verovanjima zub je shvatan i kao viđenje Svetog Grala. Srednjovekovni čovek je za veliku nesreću smatrao ako kralj izgubi zub. Verovao je da vladar time gubi i deo svoje snage. U to ime i zub boga Bude se i danas čuva u Šri Lanci u hramu Zuna, okružen dijamantima.
Pripadnici Inka su zube ukrašavali skupocenim dragim kamenjem i zlatom, nataj način odajući poštu bogu Sunca.
KOSTI – One, takođe, prema drevnim verovanjima kriju u sebi magijsku moć. Tako je primitivni čovek od lobanja umrlih, za koje je mislio da su obuzeti demonima, pravio amajlije, koje su imale zadatak da ga čuvaju od zlih duhova. U Francuskoj je, čak, postojalo verovanje da se od praha kostiju lobanje obešenog čoveka dobija uspešan lek protiv ujeda besnog psa. Kosti su gotovo neizostavno sredstvo rada svakom magu. Neka australijska plemena su, ačk išla tako daleko da su verovali da je dovoljno u neprijatelja samo uperiti kost, da bi se izazvala njegova smrt. Indijanski ratnici su duvali u pištaljke napravljene od kostiju kraljevskog orla, verujući da samim tim činom dobijaju njegove osobine.
Ima takvih magijskih rituala u kojima se koriste predmeti isključivo dobijeni od kostiju. A Australiji vračevi uspevaju da nekome nanesu zlo tako što pokupe kosti sa stola za kojim je on jeo. Ako ‘začarani’ otkupi kosti i baci ih u vodu – magija prestaje da deluje.
Posebno je zanimljiv kontakt sa sopstvenom lobanjom. Meditacija uči kako se on ostvaruje. Ona obučava čoveka da vizuelno izdvoji lobanju i predstavi je svom umu. Tako se lobanja može doživeti kao ‘vrh piramide dinamičke snage tela’. Strah od smrti bi nestao, ako bismo uspeli da meditacijom postignemo dalju transformaciju. Upućeni tvrde da se na taj način može putovati kroz Kosmos i savetuju da se to mora shvatiti ozbiljno. Nipošto kao igra i zabava. Meditacija na sopstvenoj lobanji pruža čoveku mogućnosti da zaustavi vreme i postigne potpuno nove projekcije slobode.
KAMENJE – Ono je prisutno u mnogim mitovima koji tvrde da ono predstavlja kosti majke Zemlje, jer je teško uništivo i ne može se lako razoriti. I dok kosti sadrže lične vibracije, dotle kamenje nosi u sebi uticaje različitih sfera. Stoga ono može istovremeno da utiče na više ljudi. Inače, različito kamenje ima i različite funkcije. jedno služi čoveku – leči ga, drugo ga kažnjava – služi za osvetu.
Kamenje može imati i druge namene. Recimo, u starom Rimu, kamen ‘Lapis Manilis’, smešten pored hrama boga marsa, imao je ulogu da u sušnom periodu privuče kišu.