Magija

Svakako, da oko magije, bar tako tvrde oni koji se uzbiljnije bave parapsihologijom, postoje lažne i prave činjenice. Oni takođe uveravaju da magija ima beskrajne mogućnosti, koje su prisutne svuda u svetu oko nas, jer i sam čovek, kao deo prirode, predstavlja pravo skladište magije u njenom najprirodnijom obliku.
Pitanje koje muči sve one koji bi hteli nešto da znaju o magiji glasilo bi: Kako je uopšte moguće prenositi snagu magije? Prvenstveno treba znati, savetuju parapsiholozi, da svako može, ne uključujući se u razne sekte ili kultove, istraživati oblast magije. Njihova istina glasi da svuda, u svim bićima i stvarima postoji magija. Samo, čovek je, naročito ovaj savremeni, od detinjstva učen da se isključivo oslanja na materijalne stvari, ne pokušavajući da pojedine odgovore nađe u samom sebi. Oni pravog maga tumače kao sponu između božanske kosmičke snage i čovekovog sveta. Treba znati komunicirati, poručuju oni. Kad bismo znali, kažu, da komuniciramo sa kamenjem, mnogo bismo čuli i saznali. Oni najekstremniji, čak, idu dotle da pretpostavljaju da su naši kućni ljubimci, koji tako uživaju kad im se obraćamo i slušaju nas pažljivo, nekad u pređašnjim životima bili ljudi, kao i to da svaki čovek mora da u nekom životu reinkarnira u obliku životinje. I sa biljkama su takođe pravljeni mnogi naučni eksperimenti, koji su potvrdili da biljke reaguju na čovekovo prisustvo. Dokazano je, racimo, da biljke osećaju zategnutu situaciju i da kad im se približi trenutak umiranja, jako vibriraju. Te njihove intenzivne vibracije slične su ljudskom jauku od bola.
Biljke se raduju pažnji, ljubavi, ali osećaju i njihov nedostatak. U laboratorijama u Oksfordu i Delaveru eksperimentima je dokazano da biljka koja nije okružena ljudskom pažnjom kraće živi – pre ugine. Njima, čak, i lepa misao prija. Kažu da i ‘mrtvi’ cvetovi u buketu, ako su nekome poklonjeni s ljubavlju, duže traju nego ako su poklonjeni samo reda radi.
Posebno je zanimljiva teza o snazi drveća, koja pretpostavlja da drveće može da pomogne čovekovom zdravlju. Treba ga samo poštovati kao čoveka. Mada, priznaju, ima i zlog drveća. U ovom drugom smeštene su loše vibracije, sakrivene, kako ne bi naškodile čoveku.
Kako znati da li je neko drvo dobro ili zlo? Postoji sistem provere. Preporuka je da se čovek drvetu približava polako, sa otvorenim dlanovima. Tada na scenu stupaju instinkti, koje treba da poštuje svaki pojedinac. Ako čovek tom prilikom oseti da ga određeno drvo privlači, znači – dobro je. I obrnuto. Evidentno je, slažu se mnogi parapsiholozi, da instinkte treba vežbati. Veliki magovi su još u najstarija vremena odlazili u šumu da tamo apsorbuju snagu.