Šta je magijski napad i kako se odbraniti. Okretanje negativnih misli u pozitivne i smirenje, uslov je za trajno poboljšanje stanja. Magija ili čarobnjaštvo je verovanje da se pomoću natprirodnih sila može neposredno uticati na ljude, ostala bića i stvari.
Nauka je otkrila i objasnila znatan deo tih nekada nepoznatih energija. I pored toga, ostalo je još mnogo tajanstvenog i neobjašnjenog. Ovaj izuzetan vodič za borbu protiv magije je autora Spasoja Vlajića, čije knjige možete naručiti preko Interneta ili naći u knjižarama.
Nas zanima onaj deo široko rasprostranjenih postupaka čiji je cilj da se na volšeban način utiče na određenu osobu ili na više njih. U tom smislu, magija je usiljeno utiskivanje određenih misaonih obrazaca (namera) u svest i podsvest kod ljudi. Na svest se deluje neposrednim prenošenjem poruke koja se nameće žrtvi. Na primer, nametanje sugestije: obolećeš!
Ako osoba prihvati sugestiju i ona počne da se vrti u njenoj svesti, cilj magije je postignut. Žrtva je omađijana i sa njom se dešava sledeće: preko voljnog nervnog sistema – vagusa, impulsi koji prenose određenu misao (gornja sugestija – oboleću), kreću se prema grlu, plućima, i preko dijafragme u stomak – pleksus solaris. Tu se stapaju sa nevoljnim nervnim sistemom i uranjaju u podsvest – oni postaju energizovani deo samog organizma. To pretapanje misaonog (psihičkog) u telesno (somatsko), prati ona poznata mučnina i nelagodnost u stomaku koju osećaju ugrožene osobe.
A spas je jednostavan. Misao samo treba okrenuti u – ozdraviću! Tu misao organizam prima kao zapovest i počinje da radi u sklladu sa njom. Ćelije se bude, telo jača, a čovek ozdravlja. Magija je savladana.
Prikriveni magijski uticaj vrši se preko simvola i duhovnih praslika. Delovanje preko podsvesti postiže se raznim magijskim radnjama, obredima i ritualima. Cilj je da se određeni misaoni obrasci, koji sadrže neku želju ili nameru, žrtvi utisnu u podsvest. Obrasci ostaju neosvešćeni i javljaju se kao potmule psihičke ili telesne tegobe. Uz to se, preko jedinstvenog vibracionog polja, prirodni procesi usmeravaju ka ispunjenju onoga što se hoće postići. Magijski obrasci deluju preko principa holističkog privlačenja samosličnih sadržaja.
Za razliku od molitvene smirenosti, magija se oslanja i teži ka ispadima i nemiru. Kako ističu Avicena i Albertus Magnus, podsticaj njenom senovitom delovanju daju prekomerni, strasni osećaji: ‘Dakle, kada čovekova duša zapadne u veliki eksces bilo koje strasti, onda se eksperimentalno može zaključiti da taj eksces povezuje stvari magično i menja ih u onom smislu za kojim stremi eksces.
Onaj ko želi da sazna tajnu kako da se sve to proizvede i razreši, taj mora da zna da svako na sve može uticati magijski samo ako zapadne u veliki eksces i to mora učiniti upravo u onom času u kome ga je spopao eksces. Tada je duša, naime, toliko pohlepna za stvari koje hoće da učini, tako da se dokopava značajnog i boljeg zvezdanog časa koji vlada i nad stvarima. Tako je duša ta koja stvar intenzivno traži, koja čini stvar dejstvenim. Naime, sve ono što se čini sa određenim ciljem ima pokretačku snagu i dejstvo na ono za čim čezne duša’.
Iz navedenog napisa velikog evropskog maga Albertusa Magnusa jasno se vidi da je magijska zloupotreba prirode pogubna i za one koji se njome bave, a ne samo za napadnute. O čemu se radi? Strasne, pohlepne želje imaju svoj bioenergetski otisak u preteranom naprezanju ćelija i iscrpljujućem zračenju gama moždanih talasa. Ceo organizam je dugotrajno napregnut i pod stresom. Iz tog razloga ubrzano se troše i stradaju najvažniji organi: mozak, srce, želudac, bubrezi, jetra… Magijaše uvek sustigne prirodna kazna zbog njihovih nedela.
Iz tog začaranog kruga izlazi se odricanjem od magije i prestankom zloupotrebe uz iskreno pokajanje zbog proizvedenih nedela. Od čini i iskušenja brani se molitvama i smirenjem. Suštinska suprotnost magijskom sunovratu jeste uznošenje preko molitvenog tihovanja.