Strah od negativnog, neretko bolnog i tragičnog uticaja sihira u našim krajevima, rekli bismo, ima dugu tradiciju. Taj bi se strah mogao, možda, jedino porediti sa – ogramom – koja prema narodnom verovanju nije ništa drugo do napad zlih duhovnih bića.
Kako izbeći ogramu? U kakvim se prilikama najlakše ograiše (ograisati – naići, nagaziti na zlo, nagrabusiti, nastradati)? Šta nam o tome kažu iskustva iz ovih krajeva?! U ‘Glasniku Zemaljskog muzeja BiH’, piše: ‘Najčešće se može ograjisati na nokte. Zato je dobro nokte čim se odrežu, zaviti u komad papira, pa ih staviti u kakav zid i reći: ‘Ja dajem vetru nokte, a vetar meni, kad mi zatrebaju!’
■ Ne valja držati smeće u sobi. I to ne samo što nije zdravo, nego i zato što se oko smeća najčešće okupljaju šejtani – zli duhovi, te bi čovek mogao lahko ograisati!
■ Nemoj u prvi mrak nipošto prolaziti pored odunluka – mesto gde se drva cepaju, jer se u svakom odunluku krije barem po jedan šejtan!
■ Čuvaj se da ne zaspeš ispod oraha, jer je ispod oraha šejtanski medzlis – vražija skupština). Ko ograjiše pod orahom, taj slobodno neka ne traži dermana – spasa, leka!
■ I po raznim jarkovima se nalaze šejtani. Zato nipošto noću ne prelazi preko jarkova!
■ Uopšte se vjeruje da se šejtani i džini okupljaju oko prljavih voda i vlažnih mesta. Zato u noći treba što više izbegavati takva mesta!
■ Paučinu nikada ne treba skidati poslepodne, jer bi se tako moglo teško ograjisati!
■ Ako te neki deo tela zaboli kada noću putuješ, to si sigurno ograjisao. Zbog toga je potrebno medovinom zaliti ono mesto gde si prvo osetio bol!
■ Čuvaj se noću mačaka i ne drži u kući crne mačke bez ijednog belega, jer je to zasigurno šejtan!
■ Često se zli duhovi uvuku u ljusku od jajeta. Zato nije dobro stati na ljusku, a još je gore, ljusku od jajeta šutati po putu!
Borba protiv crne magije i zlih duhova, koji ljudima čine zlo putem sihira i ograme, stara je koliko i čovečanstvo. Poznato je da su stari Asirci, kultura koja se vezuje za tekovine sjajne civilizacije koju su razvili tajanstveni Sumerci, imali običaj da zakopavaju glinene figure pasa ispod pragova svojih kuća, uvereni da će na taj način duhovi pasa odbiti nasrtaje zlih duhova. Ispod kuća je obično bilo zakopavano po deset figura pasa, po pet sa svake strane vrata.
Znameniti britanski arheolog i istraživač dr. Koldvej otkrio je da su Babilonci, za razliku od Asiraca, pod pragove svojih kuća pohranjivali male nepečene glinene figure svojih bogova, najčešće izmešane sa statuetama nepoznatog značenja. Te su figure imale zaštitničku ulogu. Imale su zadatak da spreče zle duhove i crnomagijske čini da se ‘usele’ u domove Babilonaca.