Osnovni oblik ljudske komunikacije je reč. Tako i Biblija kaže. ‘ U početku beše reč’. U Indiji se kaže da je prelaz reči u stvarnost ‘otvaranje’. poput otvaranja pupoljka. Uostalom, i kod nas postoji izreka – ‘Lepa reč i gvozdena vrata otvara’, a u poznatojpriči o Ali Babi i 40 razbojnika, magična je upravo fraza ‘ Sezame, otvori se’. Da li zaista postoje reči moći kojima se postiže duhovni preobražaj? Da li je znanje o mantrama dostupno samo nekolicini izabranih. U čemu je moć kletve?
Reči su žigovi svesti, rezultati ili tačnije – stanice beskrajnog niza iskustava, koja dolaze iz nezamislivo daleke prošlosti u sadašnjost,a koja su svesna da odlaze u podjednako nezamislivu budućnost. Jezik je kao takav, ne samo sredstvo sporazumevanja među ljudima, već i oblik prisvajanja i identifikacije vremena sa čovekovom, pre svega, misaonom aktivnošću. Ali isto tako, poput molitve i magisjkog zazivanja, on je sredstvo sporazumevanja bića sa Bogom, odnosno natprirodnim silama.
Brojne su naizgled beznačajne formule koje se tradiconalno vezuju za magijske obrede, a koje okultisti nazivaju tehnikama korišćenja malo poznatih prirodnih zakona kako bi se dostiglo ono što se kod laika naziva čudom. Čuda se ne dešavaju u suprotnosti sa prirodom, već samo u suprotnosti sa onim što je nama poznato kao priroda – reči Svetog Augustina. Od svih pravih čarobnjaka očekivalo se da znaju Reči Moći, kao što su kod gnotičara Abraxas – čijih sedam slova na grčkom jeziku, kabalistički prevedenih na brojeve, daju cifru 365, a na Persijskom ova reč znači Bog, a kod starih Egipćana – Anrehakata-sataja i Senantuta-batetsataja.
Prema verovanju jevrejskih kabalista, nedostižno Najveće Ime, silna Reč Moći, bila je Šemhamphoras, odnosno ‘podeljeno ime’ (skriveno u ‘Knjizi izlaska’ u 14. poglavlju, u stihovima 19, 20 i 21). Pomoću ovog imena se, prema kabalistimamoglo izvesti sve magijsko što postoji, ali su ga mogli koristiti samo posvećeni, a kasniji jevrejski pisci tvrde da je baš njega koristio sam Isus Hrist da bu pravio čuda.
U najpoznatije u ovoj porodici reči svakako spada i reč Abrakadabra, za koju se danas smatra da pripada tek teatralnim mađioničarima. Međutim, treba znati da su nju i te kako koristili ozbiljni magičari i da je, kao takva, bila u upotrebi tokom celog srednje veka.
Reč ‘abrakadabra’ potiče od jevrejskog ‘abeg ad habra’, u značenju – uputi svoju munju do smrti. Raspored slova u obrnutom trouglu upravlja odozgo prema dole onim silama koje talisman nastoji zarobiti, pa tako i u ‘Rečniku simbola’ čitamo da ova formula, poput amajlija i talismana, pruža čoveku osećaj zaštite, dovodeći ga u sklad sa tajanstvenim zakonima koji upravljaju svetom i u vezi su sa višim silama. Majkl Plank u svojoj knjizi ‘Rečnik Spiritualnog’ piše: ‘Dovoljno je bilo nositi oko vrata ovakav filakter napisan u trougaonom rasporedu, pa da se otklone različite bolesti i izleči groznica’.